Izborni sistem u Srbiji je zastareo i opterećen brojnim problemima: od neuređenog biračkog spiska, izuzetno loše kontrola izbornog postupka i finansiranja partija, zloupotrebe medija i institucija od strane vlasti, pa do rada izbornih komisija, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Nisu jedinstveni u oceni da li bi najavljene ustavne promene trebalo iskoristiti i za promenu izbornog sistema, ali su saglasni da ovako više ne ide.
Građanima najvidljivija posledica lošeg izbornog sistema jesu preletači koji zloupotrebljavaju poverenje u predizbornoj kampanji, da bi neposredno nakon izbora i osvajanja odborničkih ili poslaničkih mandata prešli u drugu stranku (najčešće onu na vlasti, mada, doduše veoma retko, ima i drugačijih primera). Najnoviji i svakako jedan od najbrutalnijih primera jeste kolektivni prelazak Boška Ničića i njegovog „Pokreta za Krajinu“ u Srpsku naprednu stranku, čime je, praktično, prevario preko sedam hiljada svojih sugrađana koji su glasali za njega, prepoznajući da je to glas protiv SNS.
Pored problema preletača, ništa manje nisu bitni problemi poput kupovine glasova, neažuriranog biračkog spiska, partijske izborne komisije, statusa manjinskih stranaka… Još u maju 2015. godine pokrenuta je priča o izmeni izbornog sistema u sklopu opsežne promene političkog sistema u Srbiji. Tim povodom je u Narodnoj skupštini formirana Akciona grupa za reformu političkog sistema, a partije su tokom tog leta u četiri javna slušanja iznele svoja viđenja budućeg ustrojstva Srbije. Bilo je tu predloga da se uvede više izbornih jedinica, da se smanji broj poslanika, promeni način izbora predsednika Republike, da se uvede stepenasti cenzus, kao i neposredni izbor gradonačelnika… Međutim, kada je na red došla Srpska napredna stranka, proces je zaustavljen. Pošto je od tada prošlo pune dve godine, očigledno je da nema famozne „političke volje“ da se taj proces sprovede do kraja. Odnosno, da će vladajuća stranka, poznata po gaženju zakona i institucija, učiniti sve da zadrži nakaradni sistem koji joj onemogućava nekontrolisanu vladavinu.
Proporcionalni, većinski ili kombinovani
Za reformu izbornog sistema zalaže se Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), koja od 2015. godine sprovodi kampanju za promenu izbornog sistema „Biram koga biram“, za šta je dobila podršku 20.000 građana. Kampanja je rezultirala sa četiri ključne vrednosti koju reforma izbornog sistema mora da sadrži: 1. veći stepen odgovornosti narodnih poslanika, 2. ravnomerna teritorijalna zastupljenost građana, 3. adekvatno prisustvo nacionalnih manjina i 4. srazmerno prisustvo manje zastupljenog pola u Narodnoj skupštini.
– Mi smo u okviru naše kampanje uradili sve ono što vlast nije htela da uradi. Imali smo veliki broj analiza, razgovarali smo sa ekspertima, sa više od 80 narodnih poslanika smo pričali, što iz vlasti, što iz opozicije, a više od 40 njih je aktivno uzelo učešće u našem radu – ukazuje za VOICE Danijel Dašić iz NKD.
Osnovni problemi sa izbornim sistemom u Srbiji je, kaže, to što građani ne znaju koga biraju, kao i to što je u parlamentu loša teritorijalna pokrivenost, jer Beograd konstantno ima najmanje 100 od 250 poslanika, iako čini 22,5 odsto stanovništva Srbije.
– Kada tome dodamo Novi Sad, Niš i Kragujevac, dobijamo metropolizaciju, gde najveći gradovi, koji čine ispod 50 posto stanovništva republike, imaju maltene dve trećine poslanika u parlamentu – kaže Dašić.
Poslanik Demokratske stranke i gradonačelnik Inđije u tri navrata Goran Ješić, koji se i ranije zalagao za većinski izborni sistem, za VOICE ističe da u Srbiji ne postoji dijalog ni oko jedne važne političke teme, pa ni izbornog sistema. Dodaje da je izborni sistem, pravljen u kontekstu izlaska iz jednopartijskog sistema, zastareo.
– Ceo kompleks pitanja oko izbornog sistema je dosta star i retrogradan, ne odgovara vremenu u kome se nalazimo. Sve od načina kandidovanja, pa do same kontrole izbora i načina izbora za parlament. Tu mora da se otvori debata da se utvrdi šta je to u srpskom društvu najbolje i šta će doprineti parlamentarizmu i uvećanju demokratije. Tu nema recepta – kaže on. Ješić navodi da promena političkog sistema podrazumeva kompletnu promenu svih elemenata oko izbora, prvenstveno pitanje dostupnosti medijima.
– Ne možete da imate liberalnu demokratiju gde je opoziciji zabranjen pristup medijima. Problem je i kontrola izbora koja nije nezavisna, već zavisi od partije koja ima najviše para i koja to može da iskontroliše – kaže on.
Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenjuje da i proporcionalni i većinski sistem imaju svojih prednosti i mana, odnosno objektivnih nedodstataka, ali veruje da bi u slučaju većinskog izbornog sistema preletači zazirali od prelaska u druge stranačke redove.
– Verovatno bi slični efekti bili postignut i nekom vrstom kombinovanog sistema kakav postoji u Nemačkoj, gde se glasa i za listu i za pojedinca. A dok se ne promeni izborni sistem, ljudi treba da se zalažu i jasno iskažu da bi želeli da znaju ko je taj ko će biti njihov predstavnik. Treba da glasaju za one stranke, za one liste, koje im daju mogućnost da utiču na to ko će da uđe u skupštinu – kaže Nenadić.
Dašić podseća da procedure oko izbora nisu regulisane jednim zakonom, već se finansiranje uređuje preko Zakona o finansiranju političkih partija, a kontrola predizborne kampanje preko seta medijskih zakona i podzakonskih akata.
– Onog trenutka kada jedna partija ostvari više od 50 odsto, imate totalno urušavanje zakonodavne i sudske vlasti i njihovo potpuno podilaženje pod kontrolu izvršne. Mi sada imamo plemensku demokratiju. Partije su plemena i za njih važe plemenski zakoni, jer su partije iznad zakona države. Pričali su nam o dualnom obrazovanju, a uveli su nam dualno zakonodavstvo – navodi Dašić.
Promena Ustava (ne)bitna
Pravnica sa dugogodišnjim iskustvom u različitim izbornim komisijama još od devedesetih godina i članica proširenog sastava RIK-a ispred kandidata Saše Jankovića na ovogodišnjim predsedničkim izborima Vesna Rakić Vodinelić za VOICE kaže da izbore u Srbiji karakteriše zloupotreba izbornih pravila na različite načine, a obično u korist onih grupacija koja je na vlasti što, kako navodi, nije bio slučaj u periodu od 2000. do 2012. godine. Zbog toga bi trebalo izmeniti kompletan izborni sistem, a izborna pravila koncipirati tako da omoguće što je manje moguće zloupotreba, dodaje. Kaže da se na lokalu zalaže za većinski sistem, dok bi za parlamentarne izbore to trebalo da bude kombinacija proporcionalnog i većinskog. Rakić Vodinelić ističe da sledi promena Ustava zbog obaveza iz evropske agende, ali da nije sigurna da li će ona obuhvatiti i izborni sistem.
– Srbija mora da promeni neke delove svog Ustava, ali se ne zna plan te ustavne komisije. Ne znamo ni to da li će se ići na promenu Ustava u celosti ili će se ići na amandmansku promenu. A meni sve što se dešava i što mogu da naslutim, više nego što mogu da pročitam u medijima, izgleda da bi se u ovom trenutku ustavne promene zaustavile na promenama koje se tiču pravosuđa. To je obaveza koju Srbija ne može da izbegne zbog otvorenih poglavlja 23 i 24. Sem toga, Srbija se svojom strategijom za reformu pravosuđa obavezala da te promene usvoji do kraja 2017. godine – kaže Vodinelić dodajući da se to očigledno neće dogoditi.
Ješić upozorava da se prilikom promene Ustava ne sme dozvoliti situacija iz 2006. godine, kojoj su kumovali Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica.
Tužilaštvo lek za preletače
Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš pozvao je letos stranke da donesu kodekse ili pravilnike po kojima neće prihvatati članove drugih stranaka koji dolaze sa poslaničkim ili odborničkim mandatima. Kako je naveo, takvi poslanici ili odbornici bi trebalo da mandate ostave listi ili partiji sa kojom su mandat osvojili, pa tek onda da pređu u drugu stranku. Sličan poziv uputila je LSV i 2014. godine. Valja, međutim, podsetiti da je LSV, kao i ostale partije rado primala preletače u više navrata: u Novom Bečeju je predsednik opštine iz LDP prešao u LSV, a preleta je bilo i u Zrenjaninu, Bečeju i Titelu.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za VOICE kaže da postoji odličan lek protiv preletača koji do sada nije primenjivan – tužilaštvo. Kako navodi, nije problem kada neko promeni svoju političku volju, pa počne da glasa za stavove stranke koju ranije nije podržavao, već da je problem kada za to dobije protivuslugu.
– Svedoci smo da se u mnogim slučajevima, naročito na lokalnom nivou, tačno zna šta je odbornik dobio zauzvrat za taj prelazak u drugi tabor – da li je dobio radno mesto u opštinskim službama ili neko njegov, ili možda neki unosan posao. To se sve tačno zna, a to nije dozvoljeno ni sadašnjim zakonima. To nema veze sa izbornim sistemom, nego je predmet krivičnog prava, a činjenica je da se tužioci nikada nisu bavili takvim slučajevima, čak ni kada su javno iznošeni – napominje Nenadić.
Vesna Rakić-Vodinelić ocenjuje da je većinski sistem na lokalu najbolja brana protiv preletača, a da bi morao biti praćen i smanjenjem broja izbornih jedinica, gde bi ceo grad bio jedna izborna jedinica.
– Morate znati imenom i prezimenom za koga glasate. Mi, kao birači, moramo imati mehanizme da toga za koga smo glasali, a ko je okrenuo ćurak i otišao u drugu političku opciju, kaznimo opozivom koji će tražiti njegovi birači – kaže ona.
– Taj način promene ustava bez javne debate, bez rasprave, bez toga da je iko video te dokumente, to je bilo potpuno pogrešno. To nas je i dovelo u ovu situaciju gde smo danas – kaže Ješić. Ističe da je primarno da se eventualnom promenom Ustava definiše da li je Srbija predsednička ili parlamentarna demokratija, uz opasku da je taj dualizam, karakterističan za Hrvatsku i još par država u regionu, neodrživ.
– Imate vanustavno dislociranje centara moći iz parlamenta, koji bi trebalo da bude najjača demokratska institucija i da kontroliše izvršnu vlast, smenjuje je i bira, u ruke jednog čoveka. Tako je bilo za vreme Slobodana Miloševića, Borisa Tadića, Vojislava Koštunice, tako je danas sa Aleksandrom Vučićem – kaže Ješić, dodajući da je na delu potpuna opstrukcija demokratije.
Nemanja Nenadić, ocenjuje da Ustav ne bi trebalo da propisuje vrstu izbornog sistema i negira da po Ustavu mandat pripada poslaniku.
– Kad je donošen Ustav, bila je namera nekih stranaka koje su tada držale vlast, pa i opozicije, to je tada bio konsenzus, da se ograniči sloboda narodnih poslanika. Međutim, ta namera nije sprovedena do kraja. To je član 102. stav 2. koji je problematičan i suprotan demokratskim načelima – kaže Nenadić.
Ako već treba nešto menjati u Ustavu po pitanju izbora, kaže, onda je to fiksirani broj mesta u Narodnoj skupštini.
– Broj poslanika u skupštini treba zameniti nekom proporcijom u odnosu na broj glasača ili je opredeliti na neki drugi način, kako ne bi Ustav morao da se menja zbog promene u broju stanovnika. Trebalo bi učiniti nešto što je postojalo u Ustavu SR Jugoslavije iz 1992. godine, gde je bilo određeno da jedan poslanik dolazi na određen broj birača. Onda bi nakon jednih izbora bilo 200, nakon drugih 205 ili 190 poslanika – kaže Nenadić.
Hrvatska – jedan preferencijani glas na zatvorenoj listi
Izvršna direktorka GONG-a Jelena Berković za VOICE ocenjuje da je izborni sistem jedan od najvažnijih elemenata političkog uređenje pošto se njime značajno određuje logika i način pretvaranja političke volje birača u konkretne političke mandate. Prema njenim rečima, u Republici Hrvatskoj na snazi je proporcionalni izborni sistem, sa deset izbornih jedinica u kojima se bira po 14 poslanika, plus dve posebne: 8 za nacionalne manjine i 3 za dijasporu. Izborni cenzus je pet procenata, bez obzira da li je lista koaliciona ili pojedinačna, liste su zatvorene i blokirane, a za preračunavanje glasova u mandate koristi se Dontov sistem.
– Gotovo sve države u kojima je na snazi proporcionalni sistem, osim Austrije, Grčke i Nemačke, imaju sistem koji biračima omogućuje da izraze svoje preferencije, odnosno da mogu da glasaju za određene kandidate unutar liste. To nije slučaj u Hrvatskoj, jer se glasa za zatvorene blokirane liste, gde jedino možete zaokružiti jednog kandidata na listi za koju ste glasali. To umanjuje uticaj birača u izborima, a istovremeno jača uticaj vrha stranaka koji sastavlja listu kandidata i određuje njihov položaj na listi – kaže Berković.
Kada se u obzir uzme činjenica da je unutar svake liste neophodno skupiti više od 10 posto preferencijalnih glasova da bi oni imali utiecaj na promenu pozicije kandidata u odnosu na redosled kako ga je sastavio potpisnik liste, slučajevi ovakvog, direktnog uticaja birača na izbor poslanika veoma su retki.
Kada su u pitanju preletači, Berković navodi primer aktuelne većine u Saboru koju vodi HDZ, a koja se sastoji i od jednog poslanika koji je u parlament ušao na listi SDP-a i od jedne stranke koja je činila opozicionu koaliciju.
– Takve situacije se ne zabranjuju, nego se javno vrednuju od slučaja do slučaja i uglavnom rezultati prvih idućih izbora pokažu koliko birači ne poštuju ovakva preletanja – navodi ona.
Problematičan i RIK
Govoreći o iskustvu sa članstvom u RIK-u, Rakić Vodinelić kaže da je najeklatantniji primer kršenja zakona bio taj što je Srpska napredna stranka sa svojim partnerima imala gotovo dve trećine članova, iako zakon propisuje da nijedna politička stranka niti politička koalicija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu RIK. Takva natpolovična većina, navodi, ostala je gotovo ista i nakon što se se popunio prošireni sastav komisije.
– Tako da se rad izborne komisije koja bi trebalo da bude stručna, jer da biste bili član izborne komisije morate biti diplomirani pravnik, pretvorio u ono što možemo da vidimo u skupštini – u političko nadglasavanje – kaže ona.
Dodaje da nije dobro urađena ni procedura rada RIK, da je obaveštavanje članova, osim u slučaju povlašćenih, išlo loše, da su se kasno dobijali predlozi dnevnog reda, da obično nisu bili propraćeni potrebnim materijalom…
– Mislim da je velika greška što se izborne komisije ne zovu državnim izbornim komisijama i što u njima ne učestvuju profesionalci i ljudi od kakvog-takvog kredibiliteta. Mi smo previše lako odustali od ideje da sudije budu članovi izborne komisije. Moram da priznam da je moje iskustvo iz Miloševićevog doba, kada su sudije obično bile članovi komisija, bolje nego sa Republičkom izbornom komisijom ove godine – zaključila je Rakić-Vodinelić.
Dalibor Stupar (VOICE)
